Otkaz u Njemačkoj (njemački: Kündigung) ne mora značiti katastrofu – ali traži brzu i pametnu reakciju. U ovom vodiču dobijaš konkretan plan: šta uraditi isti dan, koje rokove ne smiješ promašiti (3 dana, 1. dan bez posla, 3 sedmice), kako ide prijava na Agentur für Arbeit, kada prijeti Sperrzeit (kazneni period bez isplate), šta je realno s otpremninom (Abfindung) i kad ima smisla tužba (Kündigungsschutzklage).
Važno: Ovaj tekst je informativan i općenit (nije pravni savjet). Za specifičan slučaj – posebno ako imaš kratak rok, problem s boravišnom dozvolom ili sumnju na nezakonit otkaz – razgovaraj sa Fachanwalt für Arbeitsrecht (advokat za radno pravo), sindikatom ili savjetovalištem.
Najvažnije ukratko: “Ako si dobio otkaz – uradi ovo u prva 24 sata / 3 dana / 3 sedmice”
- U prva 24 sata: smiri se, napravi kopije otkaza, zapiši tačan datum i način prijema (pošta/uručeno), fotografiši kovertu i sačuvaj dokaz o dostavi.
- U prva 24 sata: ništa ne potpisuj “na brzinu” osim potvrde da si primio papir (ako baš moraš) – nikako Aufhebungsvertrag odmah.
- U prva 24 sata: provjeri da li je otkaz pismen i potpisan (WhatsApp/email nije isto).
- U 3 dana: prijavi se kao arbeitsuchend (tražilac posla) u Agentur für Arbeit, čim saznaš datum prestanka rada.
- Najkasnije 1. dan bez posla: uradi arbeitslos melden (prijava nezaposlenosti) – bez toga možeš izgubiti novac.
- U 3 sedmice: ako želiš pobijati otkaz – podnesi Kündigungsschutzklage (tužbu) radnom sudu. Rok je “svetinja”.
- U 3 sedmice: prikupi dokaze: ugovor, anekse, platne liste, rasporede, poruke, svjedoke, bolovanja, upozorenja (Abmahnung).
- Do kraja radnog odnosa: traži Arbeitszeugnis, Arbeitsbescheinigung, obračun godišnjeg i prekovremenih, i zadnju Lohnabrechnung.
Najvažniji rokovi (TIMELINE) – tabela A
| Rok / trenutak | Šta tačno uraditi | Zašto je važno | Rizik ako preskočiš |
|---|---|---|---|
| Dan 0 (kad primiš otkaz) | Sačuvaj papir + kovertu, zapiši datum prijema, napravi kopije/foto; provjeri potpis i formu. | Od datuma prijema teku ključni rokovi (npr. 3 sedmice za tužbu). | Kasnije teško dokazuješ kad si primio otkaz i gubiš rokove. |
| U prva 24 sata | Ne potpisuj Aufhebungsvertrag; traži vrijeme za provjeru; dogovori savjet (sindikat/advokat). | Jedan potpis može izazvati Sperrzeit i slabiju pregovaračku poziciju. | Rizik 12 sedmica bez ALG I + lošiji uslovi raskida. |
| U 3 dana | Prijavi se kao arbeitsuchend (online/telefon/pismeno) čim znaš datum prestanka posla. | Ovo je zakonska obaveza: 3 mjeseca ranije ili, ako je kratko, u 3 dana. | Moguća “kazna” i problemi s isplatom (npr. Sperrzeit za zakašnjelu prijavu). |
| Najkasnije 1. dan bez posla | Uradi arbeitslos melden (prijava nezaposlenosti) – online uz eID ili lično. | Bez ove prijave nema uredne isplate Arbeitslosengeld I (ALG I). | Gubiš novac jer isplata kreće tek od dana uredne prijave. |
| U 3 sedmice | Ako pobijaš otkaz: podnesi Kündigungsschutzklage radnom sudu. | Rok je kratak i “ne prašta”. | Otkaz se u praksi smatra važećim i gubiš šansu pregovora/poništenja. |
Šta znači “dobiti otkaz” u Njemačkoj (Kündigung) – ukratko
U Njemačkoj “otkaz” obično znači da poslodavac jednostrano prekida radni odnos. Najčešće ćeš vidjeti jednu od ove dvije varijante:
- Ordentliche Kündigung – redovni otkaz uz otkazni rok (npr. 2 sedmice, 4 sedmice, 1–3 mjeseca… zavisi od ugovora i staža).
- Außerordentliche / fristlose Kündigung – vanredni, “hitni” otkaz bez roka (tipično zbog teškog prekršaja). Tu postoje strogi uslovi.
Treća stvar koja se često gura ljudima pod nos je Aufhebungsvertrag – to nije “otkaz”, nego sporazumni raskid (ti i poslodavac potpisujete da prekidate radni odnos). Ovdje treba biti posebno oprezan jer može povući posljedice za ALG I i Sperrzeit.
Pravilo broj 1: Otkaz mora biti u pisanom obliku (papir) i potpisan. Email, sken, WhatsApp poruka ili “samo usmeno” – to nije isto kao valjan otkaz po pravilima forme. (Ovo je jedan od najčešćih razloga zašto ljudi pogriješe: misle da je sve “gotovo”, a zapravo forma nije ispoštovana.)
Prva reakcija: šta uraditi istog dana (smireno + dokaz + kopije)
1) Provjeri formu i osnovne podatke
- Je li dokument papir i ima li originalni potpis?
- Piše li jasno datum prestanka radnog odnosa ili barem datum otkaza?
- Ko potpisuje (firma/ovlaštena osoba)?
- Da li ti je uručen lično ili je stigao poštom (sačuvaj kovertu)?
2) Napravi “paket dokaza”
- Fotografiši ili skeniraj cijeli otkaz (sve stranice).
- Sačuvaj kovertu (datum žiga, način dostave).
- Zapiši: “Primio sam dana __ u __ sati, način: lično/pošta, svjedok: __”.
3) Ne ulazi u svađu – ali ni u naivni razgovor
Emocije su normalne, ali cilj ti je zaštititi prava. Ne moraš “objašnjavati” poslodavcu ništa isti dan. Umjesto toga, fokus je: dokumenti, rokovi, prijava na Agentur i savjetovanje.
4) Ako ti nude sporazum (Aufhebungsvertrag) “sad i odmah”
Rečenica koju možeš mirno reći: “Moram prvo da provjerim. Potpisujem tek nakon savjeta.” Ako treba, traži da ti daju kopiju da odneseš kući.
Agentur für Arbeit: “arbeitsuchend” vs “arbeitslos” (razlika + koraci)
Ovo je dio koji najviše košta ljude – jer promaše rok ili zamijene dvije prijave.
Šta znači “arbeitsuchend melden” (prijava kao tražilac posla)?
To je rana prijava čim znaš da posao prestaje. Pravilo se često sažima ovako:
- Najkasnije 3 mjeseca prije prestanka posla – prijavi se kao arbeitsuchend.
- Ako saznaš kasno (npr. otkaz “iznenada”), onda imaš 3 dana da se prijaviš kao arbeitsuchend.
Kako? Najčešće online preko eServices, ali može i telefonom/pismeno (opcije zavise od slučaja). Najbitnije: uradi na vrijeme.
Šta znači “arbeitslos melden” (prijava nezaposlenosti)?
Ovo je formalna prijava da si nezaposlen – i bez nje nema uredne isplate ALG I. Mora biti najkasnije prvi dan bez posla. Dan bez posla znači: dan kad ti je radni odnos prestao (npr. ugovor završio, otkazni rok istekao).
Praktično: redoslijed koji radi u 99% slučajeva
- Čim dobiješ otkaz i znaš datum prestanka: uradi arbeitsuchend melden.
- Približava se kraj posla: pripremi dokumente za ALG I.
- Najkasnije prvi dan bez posla: uradi arbeitslos melden (online uz eID ili lično).
Napomena: Agentur für Arbeit može tražiti da navedeš razlog prestanka posla i to može uticati na Sperrzeit (npr. ako si sam dao otkaz ili potpisao sporazumni raskid bez “važnog razloga”).
Vrste prestanka radnog odnosa – kako prepoznati i šta znači (tabela B)
| Vrsta | Kako prepoznati | Šta znači za tebe (praktično) |
|---|---|---|
| Ordentliche Kündigung (redovni otkaz) | Piše otkaz uz rok; obično naveden datum završetka ili se poziva na otkazni rok. | Radiš do kraja roka ili dobiješ Freistellung; provjeravaš rok i prava (godišnji, prekovremeni, plata). |
| Fristlose / außerordentliche Kündigung (hitni otkaz) | Piše “fristlos”, “außerordentlich”, često navodi “teški razlog”. | Odmah prestaje rad; često sporno – brzo traži savjet i razmisli o tužbi; pazi na rizik Sperrzeit. |
| Aufhebungsvertrag (sporazumni raskid) | Traže tvoj potpis na ugovoru o prekidu; često nude otpremninu “ako potpišeš”. | Visok rizik Sperrzeit ako nema opravdanja; pregovaraš o uslovima (datum, otpremnina, svjedočanstvo, klauzule). |
| Istek befristeter ugovora (ugovor na određeno) | Ugovor ima fiksan datum završetka i taj datum dođe. | Nije klasični otkaz; ali se i dalje prijavljuješ na Agentur na vrijeme (kao da “posao prestaje”). |
Otkazni rok u Njemačkoj: šta je realno i kako ga provjeriti
Otkazni rok (Kündigungsfrist) može dolaziti iz:
- zakona (osnovna pravila),
- tvog ugovora o radu,
- kolektivnog ugovora (Tarifvertrag),
- dogovora kroz nagodbu ili sporazum.
Probezeit (probni rad)
U probnom radu (Probezeit, često do 6 mjeseci) otkazni rok je često kraći (npr. 2 sedmice). U praksi, u prvih 6 mjeseci često još ne važi “puni” opći otkazni zaštitni režim iz KSchG, ali i dalje postoje granice (npr. diskriminacija, forma, posebna zaštita poput trudnoće).
Duži staž = često duži rok (za poslodavca)
Što duže radiš u firmi, poslodavcu se može produžavati otkazni rok (zavisno od pravila i staža). Zato uvijek uporedi: šta piše u ugovoru i šta kaže zakon/kolektivni ugovor.
U praksi
Ako ti poslodavac napiše datum prestanka koji ti “ne štima”, nemoj odmah prihvatiti. Često se greške dešavaju – i to može biti osnov za pregovor ili spor.
Kako provjeriti da li je otkaz možda nevažeći (forma, potpis, rok, zaštita, Betriebsrat)
Ne moraš biti pravnik da uhvatiš neke “crvene zastavice”. Evo najčešćih:
1) Forma nije ispoštovana (papir + potpis)
Ako dobiješ “otkaz” porukom, mailom ili bez potpisa – to je ozbiljan problem forme. U praksi: i kad sumnjaš da je otkaz nevažeći, opet pazi na rokove (posebno 3 sedmice) i traži savjet.
2) Pogrešan ili sumnjiv potpis
Potpis mora doći od ovlaštene osobe. Ako potpisuje neko “ko nije niko” ili nema ovlaštenje, to može biti sporno (ovo je već domen savjetovanja/pravnika).
3) Posebna zakonska zaštita (npr. trudnoća)
Trudnoća i period nakon poroda imaju poseban režim zaštite. Ako ti ili supruga (kao radnica) dobijete otkaz u tom periodu – to je alarm da se hitno provjeri slučaj. Bitan detalj: zaštita zavisi i od toga da li je poslodavac znao za trudnoću ili je obaviješten brzo nakon prijema otkaza.
4) Betriebsrat (radničko vijeće) – ako postoji
U firmama s Betriebsrat-om, poslodavac u pravilu mora uključiti vijeće prije otkaza. Ako taj korak nije ispoštovan, otkaz može biti proceduralno sporan. (Ovo je vrlo česta “rupa” u većim sistemima.)
Tužba (Kündigungsschutzklage): kada ima smisla i zašto je rok 3 sedmice presudan
Ako želiš da pobijaš otkaz, standardni put je Kündigungsschutzklage – tužba za zaštitu od otkaza pred radnim sudom (Arbeitsgericht).
Rok: 3 sedmice od prijema otkaza
Najvažnije: rok se računa od dana kad si primio otkaz (ne od dana kad prestaje posao). Ako promašiš, u praksi gubiš veliku šansu da otkaz “oboriš” ili da dobiješ bolju nagodbu.
Šta realno dobijaš tužbom?
- ponekad vraćanje na posao (rjeđe u praksi),
- vrlo često nagodbu: bolji datum prestanka, bolja otpremnina, čistiji papiri, bolji Arbeitszeugnis, plaćeni godišnji/prekovremeni, itd.
Gdje tražiti pomoć?
- Sindikat (ako si član) – često imaju pravnu zaštitu.
- Fachanwalt für Arbeitsrecht – posebno kad je hitno ili sporno.
- Ponekad postoji i Beratungshilfe/Prozesskostenhilfe (zavisno od prihoda) – advokat ti može reći da li ima osnova.
Otplremnina (Abfindung): realno i bez mitova
Najrašireniji mit: “U Njemačkoj, kad dobiješ otkaz, automatski dobiješ otpremninu.” Ne – nema općeg automatskog prava u svakoj situaciji. Otpremnina je često dobrovoljna ili rezultat pregovora/nagodbe.
Kad se otpremnina najčešće pojavljuje?
- kroz nagodbu nakon tužbe (ili prijetnje tužbom),
- kroz socijalni plan (Sozialplan) kod većih restrukturiranja,
- ako postoji klauzula u ugovoru ili kolektivnom ugovoru,
- ako poslodavac nudi “paket” da potpišeš Aufhebungsvertrag.
Oprez: otpremnina može uticati na Agentur (zavisno od konstrukcije)
Agentur za rad može tražiti informacije i procjenjivati uticaj na ALG I (posebno kod sporazumnog raskida, skraćenja otkaznog roka, ili “neobičnih” dogovora). Zato je pametno da se uslovi raskida slože tako da ne naprave dodatnu štetu (ovo je tačka gdje savjet pravnika često vraća uloženi novac).
Šta NIKAKO ne potpisivati odmah (posebno Aufhebungsvertrag) + Sperrzeit rizik
Ako ti ponude Aufhebungsvertrag uz rečenicu “potpiši sad, dobit ćeš otpremninu”, stani. Najčešći problem: Agentur može to tretirati kao da si ti “pomogao” da ostaneš bez posla – i tada prijeti Sperrzeit (period bez isplate ALG I), često do 12 sedmica ako nema “važnog razloga”.
Šta je Sperrzeit (najjednostavnije)?
Sperrzeit je kazneni period u kojem ti ALG I ne ide (ili ide kasnije), jer je procijenjeno da si sam doprinio nezaposlenosti bez opravdanja (npr. sam dao otkaz ili potpisao sporazum bez valjanog razloga). Uz to, može se skratiti ukupno trajanje prava.
Najčešće “mine” u sporazumima
- klauzula da “radnik traži raskid” ili priznaje krivicu,
- skraćenje otkaznog roka bez dobrog razloga,
- odricanje od potraživanja (“sve je izmireno”) prije nego provjeriš godišnji/prekovremene/bonuse,
- loše definisan datum prestanka (može štetiti i finansijski i administrativno).
Zlatno pravilo: Ako već ideš na sporazum, pregovaraj: datum, otpremnina, Freistellung, isplata godišnjeg, čist Arbeitszeugnis, i formulacije koje ne pucaju na Sperrzeit. U praksi se mnoge štete spriječe samo jednom rečenicom u ugovoru.
Šta s godišnjim, prekovremenim, zadnjom platom, bonusima
Godišnji odmor (Resturlaub)
Ako ti ostane godišnji, u pravilu postoji nekoliko scenarija: koristiš ga do kraja otkaznog roka, ili dobiješ Freistellung (oslobođen rada) uz uračunavanje godišnjeg, ili se dio isplati (zavisno od situacije). Traži pismeno obračun: koliko dana je ostalo i kako će biti riješeno.
Prekovremeni (Überstunden) i “Zeitkonto”
U logistici, proizvodnji i građevini često postoji konto sati. Traži izvod stanja i dogovor: isplata ili slobodni dani. Ne oslanjaj se na “reći će šef” – traži papir ili mail potvrdu.
Zadnja plata i obračun (Lohnabrechnung)
U zadnjem mjesecu često nastanu greške (odbici, neisplaćeni dodaci, noćni rad, praznici). Sačuvaj sve platne liste i uporedi sate. Ako nešto ne štima, reaguj pismeno.
Checklist dokumenata: šta tražiti od poslodavca (i zašto)
Ovo tražiš čim dobiješ otkaz (najbolje pismeno):
- Arbeitszeugnis (radno svjedočanstvo) – traži barem “jednostavno”, a često i “kvalifikovano” (sa ocjenom rada).
- Arbeitsbescheinigung – dokument potreban za Agentur za rad / ALG I (poslodavac ga izdaje na zahtjev).
- Potvrda o godišnjem – koliko je iskorišteno i koliko ostaje.
- Izvod prekovremenih / Zeitkonto.
- Zadnje 3 platne liste + eventualno godišnji obračun.
- Ugovor i aneksi (ako nemaš kopiju) + opis radnog mjesta.
- Potvrda o prestanku i tačnom datumu završetka (ako nije jasno u otkazu).
Mini šabloni rečenica (kopiraj-paste)
Za Arbeitszeugnis:
“Molim Vas da mi izdate qualifiziertes Arbeitszeugnis (ili barem einfaches Arbeitszeugnis) i dostavite ga do (datum). Hvala.”
Za Arbeitsbescheinigung:
“Molim Vas da mi izdate i/ili elektronski dostavite Arbeitsbescheinigung potrebnu za Agentur für Arbeit (ALG I).”
Za godišnji i prekovremene:
“Molim pismenu potvrdu o stanju godišnjeg odmora i prekovremenih sati, te kako će biti obračunati do prestanka radnog odnosa.”
Posebne situacije (obavezno pročitati ako si u jednoj od njih)
Otkaz u Probezeit
U probnom radu otkaz može doći brzo i s kraćim rokom. Ipak, i dalje vrijede: forma (papir/potpis), prijava na Agentur u rokovima, te posebne zaštite (npr. trudnoća). Ako sumnjaš da je otkaz diskriminatoran ili “iz osvete”, odmah traži savjet – jer rokovi su kratki.
Otkaz na bolovanju
U Njemačkoj poslodavac može uručiti otkaz dok si na bolovanju, ali to ne znači da je automatski “fer” ili opravdan. Razlozi i okolnosti su bitni (dužina odsustva, prognoza, organizacija posla…). Ovo je tipična situacija gdje pravna provjera ima smisla.
Trudnoća i porodiljski (poseban zaštitni režim)
Trudnoća nosi poseban režim zaštite od otkaza. Ako se otkaz desi u tom periodu, odmah traži savjet i reaguj brzo, jer postoje formalni koraci i dokazivanja (npr. obavještavanje poslodavca o trudnoći). Ovo je osjetljiva tema i često se rješava uz stručnu pomoć.
Befristeter ugovor (istek ugovora) vs otkaz
Ako si na ugovoru na određeno (befristet), često se radni odnos završava automatski istekom datuma – to nije isti mehanizam kao otkaz. Ali za Agentur rokovi prijave i dalje važe: čim znaš datum završetka, prijavi se kao arbeitsuchend.
Mini-job / Teilzeit / Leihfirma (Zeitarbeit)
Pravila otkaza i dalje postoje, ali praktične posljedice se razlikuju:
- Minijob: često nemaš dovoljno uplaćenih doprinosa za ALG I (zavisi od statusa i uplata), pa ćeš možda završiti na drugim oblicima podrške – provjeri odmah sa Agenturom.
- Teilzeit: prava su ista, samo su iznosi i obračuni drugačiji.
- Zeitarbeit: kraj “angažmana” kod klijenta nije nužno kraj ugovora s agencijom. Traži pismeno: da li ti prestaje ugovor ili samo smjena mjesta rada.
Šta ako si stranac (boravišna dozvola vezana za posao) – oprezno i praktično
Ako imaš boravišnu dozvolu koja je vezana za zaposlenje, otkaz može otvoriti i pitanje statusa boravka. Pravila zavise od vrste dozvole i tvoje situacije, zato je najbolji “siguran” korak:
- Odmah informativno kontaktiraj svoju Ausländerbehörde (ili savjetovalište) i pitaj šta treba uraditi nakon prestanka zaposlenja.
- Ne čekaj da prođu sedmice – papirne procedure znaju biti spore.
- Ako dobiješ novu ponudu posla, često postoji procedura promjene poslodavca – provjeri prije nego kreneš raditi.
Ovdje nema “jedne rečenice za sve”, zato ovo shvati kao signal da reaguješ rano, a ne kao razlog za paniku.
Šta ljudi najčešće pogriješe (i kako to izbjeći)
- Propušte rok 3 dana za arbeitsuchend melden jer misle “imam još mjesec dana otkaznog roka”.
- Ne urade arbeitslos melden prvi dan bez posla pa izgube isplatu.
- Potpišu Aufhebungsvertrag odmah “da uzmu otpremninu”, pa dobiju Sperrzeit.
- Ne sačuvaju kovertu i ne znaju dokazati datum prijema otkaza.
- Miješaju usmeni dogovor i papir – pa kasnije nemaju dokaz o godišnjem, satima, bonusima.
- Ne traže Arbeitszeugnis na vrijeme i onda dobiju loš ili generički dokument.
- Kasno reagiraju na sumnjivu formu (email/WhatsApp), a rokovi teku.
- Ignorišu boravišni status i tek kasno kontaktiraju Ausländerbehörde.
FAQ – najčešća pitanja
1) Dobio sam otkaz na WhatsApp – da li je to važeće?
U pravilu ne kao formalni otkaz. Otkaz mora biti u pisanom obliku (papir) i potpisan. Ipak, odmah traži da ti daju službeni dokument i pazi na rokove.
2) Koji je najvažniji rok nakon otkaza?
Tri su ključna: prijava kao arbeitsuchend u 3 dana (ako je kratko), arbeitslos melden najkasnije prvi dan bez posla, i 3 sedmice za tužbu ako pobijaš otkaz.
3) Šta je razlika između “arbeitsuchend” i “arbeitslos”?
Arbeitsuchend je rana prijava da ćeš ostati bez posla. Arbeitslos je formalna prijava da si već bez posla – i bez nje nema uredne isplate ALG I.
4) Moram li se prijaviti na Agentur ako imam otkazni rok i još radim?
Da, čim znaš datum prestanka posla. Prijava kao arbeitsuchend ide unaprijed i ne čeka zadnji dan.
5) Da li imam automatski pravo na otpremninu (Abfindung)?
Ne automatski u svakoj situaciji. Otpremnina je često rezultat pregovora/nagodbe, socijalnog plana ili posebnih dogovora.
6) Šta je Sperrzeit i kada prijeti?
Sperrzeit je period bez isplate ALG I jer je procijenjeno da si bez “važnog razloga” doprinio nezaposlenosti (npr. sporazumni raskid bez opravdanja). Često se veže za Aufhebungsvertrag i samostalni otkaz.
7) Smijem li potpisati Aufhebungsvertrag ako dobijem dobru otpremninu?
Ne potpisuj odmah. Prvo provjeri rizik Sperrzeit i formulacije ugovora, te da li datum i uslovi štite tvoja prava (godišnji, svjedočanstvo, prekovremeni).
8) Koliko traje obrada ALG I i šta ako traže dodatne papire?
Varira po slučaju i opterećenju službe. Ako traže dodatne papire, dostavi ih brzo (online upload često ubrza proces) i čuvaj potvrde o predaji.
9) Da li mogu dobiti otkaz dok sam na bolovanju?
Može se desiti, ali nije automatski “ispravno” ili opravdano. Razlozi i okolnosti su ključni – u takvom slučaju pravna provjera često ima smisla.
10) Šta ako sam u Probezeit – imam li ikakva prava?
Imaš: forma otkaza mora biti ispravna, rokovi prema Agenturi vrijede, a posebne zaštite (npr. trudnoća) i zabrane diskriminacije i dalje postoje.
11) Šta trebam tražiti od poslodavca nakon otkaza?
Najmanje: Arbeitszeugnis, Arbeitsbescheinigung, obračun godišnjeg i prekovremenih, i zadnju platnu listu. Traži pismeno.
12) Ako mislim da je otkaz nevažeći, moram li ipak tužiti u 3 sedmice?
U praksi – da, ako želiš stvarno zaštititi poziciju. Rok za tužbu je ključan, i često se savjetuje da se ne rizikuje “čekanjem”.
13) Da li mi poslodavac mora dati Arbeitszeugnis?
Da, radnik u pravilu ima pravo na pisano svjedočanstvo po prestanku radnog odnosa. Traži ga na vrijeme i pismeno.
14) Šta ako mi je boravišna dozvola vezana za posao?
Ne paniči, ali reaguj brzo: kontaktiraj Ausländerbehörde i informiši se šta treba uraditi nakon prestanka posla. Pravila zavise od vrste dozvole.
Kratak zaključak + CTA
Otkaz u Njemačkoj najčešće postane problem ne zbog samog papira, nego zbog propuštenih rokova i pogrešnih potpisa. Ako uradiš tri stvari – prijava u 3 dana, prijava prvi dan bez posla i provjera/tužba u 3 sedmice kad ima osnova – već si ispred većine ljudi koji “izgore” na administraciji.
Za dodatno razumijevanje svojih prava pročitaj: prava radnika u Njemačkoj. Ako ti se desi obrnuta situacija (ti želiš dati otkaz), vidi i vodič: kako napisati otkazno pismo.
Napomena: Ako sumnjaš na nezakonitost (forma, trudnoća, bolovanje, Betriebsrat, pogrešan rok) – traži savjet odmah. Kod otkaza, vrijeme je valuta.
Izvori i službeni linkovi (za provjeru tačnosti)
1) Zakonski tekstovi (Gesetze-im-internet.de)
- § 623 BGB – Kündigung mora biti u pisanom obliku: https://www.gesetze-im-internet.de/bgb/__623.html
- § 622 BGB – Zakonski otkazni rokovi: https://www.gesetze-im-internet.de/bgb/__622.html
- § 4 KSchG – Rok za tužbu (Kündigungsschutzklage): https://www.gesetze-im-internet.de/kschg/__4.html
- § 17 MuSchG – Posebna zaštita u trudnoći (Kündigungsverbot): https://www.gesetze-im-in-internet.de/muschg_2018/__17.html
2) Bundesagentur für Arbeit (BA) – službene upute i rokovi
- Obaveza “arbeitsuchend melden” (3 mjeseca ili 3 dana) – BA PDF: https://www.arbeitsagentur.de/vor-ort/datei/informationspflichtarbeitgeber_ba213347.pdf
- “Arbeitslos melden” (najkasnije prvi dan bez posla) – BA: https://www.arbeitsagentur.de/arbeitslos-arbeit-finden/arbeitslosengeld/ihre-schritte-wenn-sie-arbeitslos-werden/wie-sie-sich-arbeitslos-melden
3) Povezani vodiči na Go2Njemacka.de
- Prava radnika u Njemačkoj: Prava radnika u Njemačkoj
- Ako TI želiš dati otkaz: kako napisati otkazno pismo: Kako napisati otkazno pismo